Kako smo počeli

Svet se obreo u najvećoj ekonomskoj krizi od kraja Velike depresije u Americi tridesetih godina prošlog veka. Nagli krah prvo finansijskih a kasnije i drugih korporativnih džinova na severnoameričkom kontinentu izazvao je efekat domina u čitavom svetu, što je dovelo do otpuštanja miliona radnika. Ostavši bez posla, ljudi su ostajali i bez osnovnih sredstava za život: do juče stabilni pripadnici srednjeg staleža gubili su krov nad glavom i sve češće bili uskraćeni i za ono osnovno - jedan skroman obrok za puko preživljavanje.

Iako novinski izveštaji govore da kriza polako gubi dah i da postoje nagoveštaji oporavka navećih svetskih ekonomija, broj gladnih ne prestaje da raste. Podatak da širom zemljine kugle trenutno ni najoskudniji obrok sebi i članovima svojih porodica ne može da obezbedi gotovo milijardu ljudi zvuči zastrašujuće.

U Srbiji je situacija podjednako dramatična. Podatak da ima više od pola miliona ljudi koji se svakodnevno suočavaju sa najvećim životnim problemom - glađu, dramatično govori o ozbiljnosti situacije i poziva na trenutno delovanje. Suočeni smo bili sa problemom nedovoljnog broja narodnih kuhinja, sporadičnih i skromnih donacija, nerazvijenom logistikom pomoći, inertnim odnosom prema problemu...

Inicijativa za pokretanje humanitarne akcije „Štrajk glađu protiv gladi", proizašla je iz humanitarnog projekta „Hrana za sve", koji je pokrenula medijska kuća B92.

Glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić izjavio je da društvo u Srbiji nije bilo dovoljno socijalno emancipovano i humano kada je u njemu bilo manje probleme od onih s kojima se građani suočavaju ovih godina.

"Sada imamo oko 700.000 siromašnih po kriterijumima Svetske banke, što je oko 10 odsto ukupne populacije Srbije; prema podacima UNICEF-a, najmanje 150.000 dece gladuje. Tek jedan deo, tačnije manje od 10 odsto onih koji gladuju, pokriveno je kroz socijalnu pomoć države. To znači da preko 600.000 ljudi ne prima gotovo nikakvu pomoć" upozorio je Matić.

On je podsetio da su prema istraživanjima najdiskriminisaniji upravo siromašni, među kojima su većinski oni najslabiji: stari, deca, manjine kao što su Romi, pa je jasno da oni nemaju nikakvu šansu da se sami izbore sa očajnom pozicijom u kojoj se nalaze.

Prema njegovim rečima, država nema ozbiljnu snažnu strategiju, i ne može sama da reši ovako krupne probleme, te je potreban široki front, bar u jednom ograničenom kritičnom vremenu, odnosno u narednih godinu dana.

"Zbog toga ćemo dominantno naše vreme pored dnevnih obaveza posvetiti akciji 'Hrana za sve' sa ciljem da rešimo konkretne probleme određenog broja najugroženijih. Ako uspemo u našim namerama, veoma brzo bi trebalo da se poveća broj javnih kuhinja, distributivnih centara hrane, da se počne s primenom novih mehanizama pomoći u hrani, osnovnim potrepštinama" poručio je Matić.

On je dodao da bi akcija trebalo da traje godinu dana, a za to vreme bi državne službe trebalo da se reorganizuju i pripreme efikasnije oblike socijalne zaštite.